sun

NISTE SAMI...

Uobicajeni mitovi

Uobicajeni mitovi i pogresne predstave

Ko preti da ce se ubiti to sigurno nece uciniti.

Nije tacno. Statisticki podaci pokazuju da velika vecina samoubica upravo trazi pomoc pred smrt, nekom se obracaju, nekom saopstavaju kako se osecaju.

Pitati suicidalnu osobu da li ima nameru da se ubije i razgovarati o tome - samo pogorsava stvari.

Ni ovo nije tacno. Vec i sama cinjenica da suicidalna osoba provede neko vreme "klackajuci" se izmedju zrlje da zivi i da umre, recito govori da razgovor moze pomoci potencijalnom samoubici da promeni odluku.

Osim toga, prepoznati kako se drugo ljudsko bice oseca i razumeti ga uliva nadu.

Niko ne moze da zaustavi osobu koja je resila da se ubije.

Nije tacno. Samoubistvo se moze spreciti. Ljudi koji razmatraju da sebi oduzmu zivot cesto se toga stide jer sebe smatraju gubitnicima i nesposobnjakovicima i znaju koliko ce povrediti one oko sebe, pa svoja osecanja i namere kriju, tako da direktno pitanje i poziv na razgovor mogu doneti veliko olaksanje i nadu da se, naizgled neresivi problemi, ipak mogu resiti.

Samo eksperti mogu da sprece coveka da se ubije.

Ni ovo nije tacno. Samoubistvo je pitanje javnog zdravlja i smanjenje rizika od samoubistva je nas zajednicki posao, i tvoj i moj. Osim toga, ljudi ne vole da traze profesionalnu pomoc jer smatraju znakom nesposobnosti ako treba svoje probleme da resavaju uz neciju asistenciju, pa ce ih radije podeliti sa prijateljem, rodjakom ili kolegom sa posla. A praksa pokazuje da najvise sanse da spreci coveka da uzme sebi zivot ima neko koga taj covek vec zna.

Ko jednom pokusa da se ubije, to mu vise nece pasti na pamet.

Netacno. Statistike o samoubistvu pokazuju da je istina upravo obrnuta, tj., da je velika verovatnoca da posle jednog neuspelog pokusaja, slede drugi.