sun

NISTE SAMI...

Umesto definicije

Samoubistvo je atak na sopstveni zivot; atentat na samog sebe. Necemo sada ulaziti u razmatranje da li je to akt svesne ili nesvesne namere, da li je to poigravanje sa sudbinom, zelja za sopstvenim unistenjem ili osvetnicka poruka namenjena drugima kojom se okrivljuju, kaznjavaju, frustriraju.

Ceste su diskusije na temu da li je samoubistvo akt hrabrosti ili kukavicluka i znam da ima onih koji bi se rado i strasno upustili u odbranu jednog ili drugog stava. Medjutim, cini mi se da nas taj put ne bi nigde odveo, jer koja je svrha od izricanja suda o hrabrosti ili kukavicluku, kada to nece doprineti da razumemo i pomognemo jednom nesrecnom ljudskom bicu koje je, bar privremeno, izgubilo nadu.

Zasto ljudi potezu ruku na sebe?

Bilo je mnogo govora o tome da je samoubistvo poziv u pomoc, vapaj bola, trazenje razumevanja, paznje i ljubavi, a kao rezultat svih onih nemilosrdnih zivotnih udaraca koje zovemo traumom, stresom, krizom.

Ali, ne mozemo znati sta se to dogodilo u zivotu svake pojedinacne osobe da je postala do te mere ranjiva, tuzna i bespomocna i bez nade da ozbiljno razmatra okoncanje svog zivota. Mozemo samo da, u najopstijim crtama, pretpostavimo sta i kako se stvari odvijaju u susretu sa, naizgled, neresivim problemom.

Covek se nadje u situaciji koja se cini teskom, komplikovanom, bezizlaznom.

Pri tom su bol i patnja neizdrzljivi, nevazno odakle poticu (od kog konkretnog gubitka, stresne situacije ili traumatskog dogadjaja). I kako ni olaksanja ni resenja nema na vidiku, bespomocnost i beznadeznost rastu. I negde na tom putu pocinje da se javlja ideja o okoncanju zivota kao mogucem resenju.


Medjutim, to je zastrasujuce resenje. Zna covek da je to ideja za svaku osudu; zna da se veruje da to rade oni poremecenog uma, oni nesposobni slabici; zna koliki ce bol naneti onima oko sebe. I na svu licnu dramu, patnju, ocajanje, nadovezuje se strah i osecanje krivice. Tada pocinje mucno doba ambivalencije, klackanja, vaganja, i skupljanja markica "za" i "protiv"; mucna i teska unutrasnja borba u kojoj ranjiva, depresivna, bespomocna i beznadezna osoba procenjuje razloge za i protiv zivota; osoba koja u tom trenutku nije sposobna za racionalno procenjivanje.

I tako se moze dogoditi da jedna nespretno izgovorena recenica suseda, jedan telefonski poziv koji se ocekuje, a ne stize, jedan razgovor koji ne krene zeljenim tokom, jedan laboratorijski rezultat koji ne pokazuje boljitak... mogu predstavljati taj neophodni teg koji ce prevagnuti na suprotnu stranu od zivota, tu markicu koja ce popuniti album "nema nade".

A kada se jednom donese odluka, cak i ta strasna odluka o okoncanju zivota, nastaje mir. Taj mir, koji je olaksanje za ocajnog putnika, trebalo bi da nama posluzi kao opomena, mozda jedna od zadnjih prilika da nesto uradimo.

Ako ste putnik, mozda onaj koji je upravo krenuo na put; mozda ste u fazi skupljanja markica; ili ste onaj koji ni na poslednji poziv nece nastaviti put s nama. Pricajte nam o tome kako se osecate! Pricajte na o tome sta mislite! Podelite sa nama svoj problem!

Mi hocemo i zelimo da vas cujemo, a zajedno mozemo nesto i da promenimo.

Vazno je da znate da ono sto podelite sa nama, kod nas i ostaje, i ni sa kim se nece podeliti, ni u kakvim okolnostima. Ili, ukoliko se nesto iz vaseg iskustva iskoristi u svrhu obuke i edukacije, vas identitet ce biti zasticen tako sto ce svi licni podaci po kojima bi se eventualno mogli prepoznati - bice promenjeni.

Mi garantujemo poverljivost podataka, i to cete morati da nam verujete.