sun

NISTE SAMI...

O nama

Ja sam BRANKA KORDIC i klinicki sam psiholog, osnivac i direktor ove nevladine, neprofitne organizacije. Volim vise da kazem da sam POMAGAC u smanjenju ljudske patnje jer zelim da pomazem ljudima da vrate sopstveni zivot pod kontrolu (ne ulazimo sada u razloge zbog kojih je ta kontrola poljuljana), kako bi se osetili bolje. I jos zelim da pomognem u ucenju zivotnih vestina kako nikada ne bi dosli u situaciju da izgubimo kontrolu i osetimo se bespomocnim.

Mom profesionalnom rastu i razvoju uveliko je doprineo 12-godisnji rad na odeljenju za psihijatriju Zimbabveanskog Univerziteta gde sam kao psiholog i predavac imala prilike da upoznam ne samo drugu kulturu, vec i vrlo, u to vreme, bogatu ponudu i razgranatu mrezu psihosocijalne pomoci i podrske (od palijativne nege u Island Hospice, porodicne terapije, brojnih i fantasticno organizovanih i opremljenih HIV/Aids savetovalista, Centra za rak sa svojim uhodanim grupama podrske, meditacije, disanja, opustanja)... velicanstvenu ponudu za nekog ko dolazi iz Evrope! U Harareu sam imala cast da mi Svetska Zdravstvena Organizacija pruzi finansijska sredstva za realizaciju projekta Centar za podrsku u krizi (i prevenciju samoubistva), a koji je bio medju prvima u Africi. Bilo je zaista izuzetno uzbudljivo stvarati Centar od gradjevinskih radova, preko zvanicnog otvaranja, svakodnevnog rada sa ljudima u zivotnim krizama, do edukacije profesionalaca i laika iz oblasti krize i suicida.

Zelja mi je da u Beogradu pokrenem Centar koji ce se baviti i prevencijom krize, a ne samo pomoci i podrskom onda kada kriza nastane. Takodje zelim da u Beogradu pokrenemo, za sada jedino, mesto gde ce ljudi koji razmisljaju o okoncanju sopstvenog zivota moci da udju, popricaju o tome kako se osecaju, sta ih muci i mozda pozeleti da promene odluku. To ce biti i mesto gde ce sto vise ljudi moci da nauci kako da bez nelagodnosti, izbegavanja i straha otvoreno porazgovaraju sa onim svojim kolegama, komsijama, rodjacima, drugovima ili poznanicima koji prolaze kroz teske zivotne situacije i/ili su ocajni, tuzni i depresivni. Na taj nacin postajemo cuvari zivota.

Cuvari zivota

?uvari ?ivota

Ja sam Ana.

Volim prirodu, jer iz nje izbija neposredno svedocanstvo nezaustavljivog zivota.

Volim da upoznajem ljude jer je svaciji zivot neponovljiv.

Volim mogucnosti koje pruza bavljenje psihologijom.

Uz Branku sam naucila sta znaci biti cuvar zivota. Za mene je to promena odnosa prema drugom, a to znaci biti iskren i ne stideti se, niti svoje niti tudje ranjivosti, mana ili zivotnog miljea.

Mozemo se samo stideti propustenih prilika da menjamo sebe, ili da cujemo sta nam onaj Drugi, pored nas, govori.

Ja sam Milica.

Studiram psihologiju i trudim se da se vec sada ukljucim u aktivnosti kojima mogu da pomognem ljudima koje cesto drugi ne razumeju, a kojima je to najpotrebnije.

Zato sam izabrala da budem cuvar zivota. Cesto se tema samoubistva izbegava i problem se umanjuje, a ja zauzimam poziciju iz koje mogu da ukazem na znacaj fenomena samoubistva i da dam sve od sebe da pomognem kako najbolje umem.

Ja sam Jelena i bavim se psihologijom.

Rad u ovom centru mi je vazan i inspirativan jer pokazuje koliko ljudi mogu jedni drugima biti uporiste i pomoci da se u prvi mah bezizlazna situacija sagleda na drugaciji nacin.

Samoubistvo se desava, sveprisutno je i samo je pitanje da li cemo ovu temu gurati pod tepih ili cemo nesto uraditi sto se nje tice.

Mislim da je jako vazno da volimo zivot koji zivimo i da zivimo ono sto volimo, a to svako od nas moze, jer to samo od nas zavisi.

Ponekad se desi da svako od nas posustane ili se umori, ali zato i savetovaliste postoji kako bi ljudima pruzilo predah i ohrabrilo ih da nastave dalje...

Ja sam Milena.

Kad se zanemare sve razlike koje postoje medju ljudima, ono sto nam je svima zajednicko je zivot. Radeci razlicite svari svaki dan, mi zivimo!

Nekada zivimo sa problemima koji deluju neresivo, a cesto je pomoc blizu, na jedan telefonski poziv od nas.

Kao deo tima ljudi koji se na ovakve pozive javljaju, dajem svoj mali doprinos cuvanju onog najvrednijeg sto svi delimo, zivota.

Ja sam Jovana, taze diplomirani psiholog, a od nedavno i deo tima koji se bavi prevencijom suicida.

Tu sam jer smatram da je ova tema veoma znacajna, ali da je nedovoljno truda ulozeno da se o njoj vise sazna, da se nesto promeni.

Imam utisak da na ovom polju cak i mali napor moze uciniti veliku razliku za osobu koja oseca da nema izlaza.

S obzirom da sam uvek na strani zivota, imam potrebu da osobama koje su u nedoumici pomognem da otkriju prednosti takve alternative.

Ja sam Maja i CUVAR SAM ZIVOTA. Po profesiji sam ekonomista, mada volim za sebe da kazem da slobodni neosvareni umetnik. Kada sam se pre par godina prvi put obratila Branki Kordic za pomoc, svakodnevni stres i nedostatak vere u samu sebe ucinili su da sam bila totalno ravnodusna prema svom zivotu. Iako nikada nisam imala suicidalnih ideja, ta moja ravnodusnost je bila oblik povlacenja od zivota. Naucila sam da je zivot vredan zivljenja i da samo od nas zavisi da li cemo u svakom danu videti sansu da ucinimo nesto dobro za sebe i druge, ili cemo pokriti glavu jastukom i ocajnim glasom reci, Ne, jos jedan dan!

Ja sam se odlucila za ono prvo. I sada sam tu, spremna da pomognem onima koji prolaze kroz zivotne probleme i krize. Obratiti se za pomoc onda kada osecamo da tonemo, kad osecamo da nam je tesko da preguramo jos jedan dan - nije sramota.

Ako ostanes ispod svog jastuka jedino sto mozes da vidis je sara na jastucnici i da cujes svoje negativne, obeshrabrujuce misli. Tek kada pruzis ruku i zatrazis pomoc, tek onda imas priliku, da vidis ima li na ovoj planeti neko ko je spreman da te saslusa, razume i pomogne. Tu smo...

Ja sam Jova i znam da ne postoji ta dubina iz koje se covek ne moze izvuci... i ja sam tu da pomognem.

Javite se, pisite iako Centar jos nema fizicku adresu!