sun

NISTE SAMI...

Moguci scenario

Kada smo suoceni sa problemom vrlo ga cesto prezvakamo u sebi, kao pokvarenu plocu, uvek na isti nacin, ili bar na dva nacina, od kojih nam ni jedan ne uliva nadu u povoljan ishod.

I tako, iz dana u dan tonemo sve dublje, i vrtimo se u tom zacaranom krugu iz koga ne vidimo ni izlaz ni resenje. To je put ka bespomocnosti i beznadju, a na tom putu vrebaju misli o tome kako zivot nema smisla i kako jedino sto preostaje je, okoncati ga.

Zastanite i razmislite o sledecim lekovitim stvarima:

1. Da li ste pomislili da bi vredelo podeliti s nekim problem i/ili osecanja koja imate?

PREDNOSTI: Podeliti s drugim ljudskim bicem svoj problem je velika stvar. Ne kaze se uzalud da "cetvoro ociju bolje vide", sto znaci da druga osoba, koja nije u problemu do guse, moze da bude objektivna, i zato, vidi jasnije i bolje. Ta osoba moze da vidi neku novu mogucnost koju vi, u svom zacaranom krugu, ne mozete. Cak i ako ta druga osoba ne moze da smisli nikakvu novu, epohalnu opciju, a pokaze malo simpatije, razumevanja i topline...velika je verovatnoca da ce doprineti da u vasem tunelu zasija svetlo, ili bar jedna lampica nade.

Upozorenje i mere opreza: Vrlo je vazno s kim bi izabrali da razgovarate o svom problemu ili tome kako se osecate. Jer velika je stvar pokucati na necija vrata, ali sva razlika ovog sveta lezi u tome na CIJA vrata odlucite da kucate.

Mozda ste se odlucili za osobu koja je inace vedra i nasmejana, sto smatrate garancijom pozitivnog duha. Ali, to moze biti samo znak stila ponasanja. Mozda je ta osoba koja se susrece sa drugima na brzaka i bez ikakvog udubljivanja, koja posle tri minuta i zaboravi da vas je srela i da je rekla "ma daj covece, unesi malo pozitivnosti!", a za vas to moze biti kao jedan blok koji dodajete na ili skidate sa gradjevine koja se zove zivot.

Sta morate da proucite pre upotrebe ovog leka?

Najvaznije je da upitate sebe: sta ocekujem od osobe kojoj se poveravam?, ili, sto bi psiholozi rekli, da budete svesni svojih ocekivanja. Da uzmemo, na primer, da ste odlucili da se obratite osobi A i da od nje ocekujete neku vrstu razumevanja i mudrog saveta o tome sta valja ciniti. Osoba A, zbunjena kolicinom vaseg beznadja i uplasena od odgovornosti, tj., od toga da ne uprska stvar i pogorsa ionako tesku situaciju, kaze "Ma, hajde molim te, nije sve tako strasno kao sto tebi izgleda, sve je to samo u glavi". I, umesto leka, cini vam se da ste samo prikupili jos jednu crnu markicu za svoj album "ne vredi ziveti".

Jer, je jedna stvar imati ocekivanja, a sasvim druga je koliko su ta ocekivanja realna. Znaci, odmah posle pitanja upucenog sebi: "Sta da ocekujem od ove osobe ako joj se poverim?", sledi drugo, podjednako vazno pitanje: "Da li ta osoba mora da ispuni moja ocekivanja?". Mislim da jedini odgovor koji se ovde uklapa je negativan, da ne mora, da mozda, iz nekih razloga, ne moze, nije u stanju...A kako jedna lasta ne cini prolece, tako ni cinjenica da jedan covek ne moze, ne sme ili nece da se upusti u bliske susrete prve vrste ne govoti nista o citavom ljudskom rodu.

Najbezbednija varijanta bila bi obratiti se profesionalnom pomagacu, psihologu, savetniku ili psihoterapeutu.

Javite nam se ukoliko tragate za nekim resenjem.

Javite nam se ukoliko smatrate da lekovitog resenja nema.