Ako vam kazem da rezultati istrazivanja pokazuju da se izmedju 45% - 75% ljudi koji su izvrsili samoubistvo obratilo zdravstvenim radnicima godunu dana pre smrti, onda je ocigledno da zdravstveni radnici nemaju odgovarajucu obuku iz ove oblasti. S druge strane, poznato je da, nasi ljudi imaju otpore prema profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja (psiholozi, psihijatri, psihoterapeuti) jer su to stigmatizovane profesije (uobicajeno je da cujemo "nisam ja lud da idem tamo"), sto podrzava i kultura i tradicija koje nalazu da covek resava svoje probleme sam ili, eventualno, uz malu pomoc prijatelja, jer profesionalna asistencija govori da je nesposoban, slab ili lud...
A nadam se da svi znamo da covek ne mora biti ni lud, ni nenormalan, ni uvrnut, ni mentalno bolestan da bi mu palo na pamet da se ubije ili da bi pokusao da sebi oduzme zivot. Pre bi se moglo reci da je to stanje ranjivosti, kako je suicidalnost kategorisala Svetska Zdravstvena Organizacija.
- zdravstvenih radnika nema dovoljno
- oni postojeci nisu dovoljno obuceni da procenjuju rizik od samoubistva
- osoba koja ima najvise sanse da spreci potencijalnog samoubicu od okoncanja zivota je neko koga on/ona vec zna, neko iz njegove/njene okoline
Cuvari zivota su oni clanovi zajednice koji su prosli odgovarajucu obuku iz sprecavanja samoubistva, i koji mogu da prepoznaju da je neko ocajan, da razgovaraju bez nelagodnosti i procene suicidalni rizik i da ih upute tamo gde ce dobiti adekvatnu pomoc.
To su:
- Ucitelji, nastavnici, profesori
- Milicija
- Volonteri iz raznih organizacija
- Ucenici, studenti
- Roditelji
- Menadzeri
- PR
- Postanski radnici, posebno raznosaci poste i penzije
- Domacice
- Penzioneri
I prakticno, svi oni koji bi zeleli da nauce vise o tome kako bi mogli da pomognu drugom ljudskom bicu u nevolji. Kao sto bi rekli svom pijanom komsiji da ne vozi auto u takvom stanju, kao sto bi upozorili rodjaka da ce poginuti ako nastavi da petlja oko pokvarenog bojlera, kao sto bi rekli klincima da sidju sa neobezbedjene gradjevine, isto tako mozete nauciti da bez bojazni i opusteno razgovarate sa svojim ocajnim kolegom koji prolazi kroz tezak period, da biste procenili da li je u suicidalnoj krizi, i mogli isplanirati dalju akciju.
Ako ste osoba koja zeli da nauci kako da pomogne onima iz svoje okoline (za koje zna da prolaze kroz zivotne teskoce) da ne okoncaju svoj zivot, javite nam se. Za samo nekoliko sati mozemo vas nauciti kako da smireno i opusteno razgovarate sa nekim iz svoje okoline ko je, mozda, u riziku od samoubistva, da procenite neposredni rizik i dogovorite dalje korake.
To nikako ne znaci da cemo vas, za nekoliko sati pretvoriti u psihijatra, psihologa, socijalnog radnika, niti u psihoterapeuta ili savetnika, vec da cete imati neka najosnovnija znanja i vestine kako bi mogli da posluzite kao most izmedju ocajnog pojedinca i profesionalne pomoci. A to vas kvalifikuje za cuvara zivota.
- da prevazidjete negativne emotivne reakcije na samoubistvo
- da steknete osnovno razumevanje suicidalnog ponasanja
- da poznajete znake upozorenja
- da imate neke osnovne ideje o depresiji i alkoholu kao faktorima rizika za samoubistvo